Kada smo razmišljali o ovoj temi, koja je ujedno i često pitanje, palo nam je na pamet da je obradimo kroz intervju. Jednostavno verujemo da je većini zapravo poprilično naporno da čita monologe, tako da smo jednog od studenata pitali o njegovom iskustvu koje uključuje i ovo pitanje. Naš sagovornik je student iz Nemačke, ostanite sa nama jer verujemo da će vam ovaj razgovor biti koristan.
Fabijan Huber student je druge godine Ranger junior koledž kampa u Teksasu. Pitali smo Fabijana koji je bio voljan za razgovor, kako mu se čini život u Americi i kakvo je njegovo iskustvo sa sportskim stipendijama u Americi.
1. Predstavi nam se i kaži nam nešto o sebi?
Ja sam Fabijan Huber, imam 19 godina i iz Štutgarta sam. Preko programa za stipendiranje inostranih studenata sam došao u Ranger na juniorski sportski kamp. U Nemačkoj sam završio osnovno i srednje obrazovanje, a na ovaj program me je pre svega privukla velika ljubav prema košarci, kojom planiram da se bavim i profesionalno. Planiram da nastavim svoje obrazovanje i sportsko usavršavanje takođe u Americi.
2. Onda pretpostavljamo da ti se boravak i studiranje u Americi dopalo? Kako je uopšte došlo do toga?
Pa odluka je došla nekako spontano. Ne mogu da kažem da sam lično ja došao do te informacije da postoji mogućnost studija van zemlje, odnosno van Štutgarta ili bolje rečeno Nemačke. Trener košarke u jednom klubu u kom sam trenirao, jednom je govorio o tome. On to nama tada nije ni pričao kao o ponudi, nego se priča više ticala mogućnosti koje sportisti imaju sada. Iskreno tada ja i nisam bio toliko zagrejan za tu ideju, moj prijatelj Mateo je više pričao o tome. Ja sam ga naravno podržavao u tome i neposredno se pored njega informisao o toj mogućnosti. Znate u Nemačkoj se na takve stvari možda i ne gleda blagonaklono, pre svega zbog toga što postoji taj utisak da ti u svojoj zemlji imaš najbolje mogućnosti. Ne mogu da kažem da poznajem ikoga ko se odlučio za takav korak u mom okruženju, pa ni šire. Nekako imam utisak da mi nismo ni svesni tih mogućnosti, ali to nije ni važno za ovu priču. Da se vratim na stvar, Mateo kog sam pomenuo na kraju je odustao od te mogućnosti jer se ohladio od košarke i rešio da upiše marketing, dok sam ja sa druge strane bio sve više privučen tom mogućnošću da se usavršavam u sportu koji me je zanimao ali istovremeno i razvijam u oblasti ekonomije. Čini mi se da sam nešto preskočio, na nešto nisam odgovorio...Šta je još bilo pitanje?
2.1. Da, da pitali smo i da li ti se boravak u Americi i u kampu dopada s obzirom na tvoju ljubav prema košarci? Takođe želeli smo da te pitamo kako si došao do stipendije?
Ah da, svakako...ovo mi se čini kao i dalje neverovatna stvar, baš zbog toga što postoji procedura do dolaska ovamo. Pre svega zbog stipendije koja pokriva taj izvesni deo troškova i značajno olakšava moj boravak u Americi. Amerika je zaista neverovatna zemlja iz perspektive mladog sportiste koji ima želju da nastavi da se usavršava. Nudi vam različite prilike ali i zaista dobre uslove da tako nešto postane i više nego moguće. Ne znam da li postoji još neka zemlja ili neko mesto koje na tako organizovan način kroz obrazovanje stvara buduće profesionalce u sportu. Sigurno da postoji, ali verujem da Amerika opet u tome nekako prednjači, jer su uslovi i više nego dobri. Upravo zato i planiram da nastavim svoje obrazovanje ovde.
Kada je reč o samoj stipendiji, nisam znao kako to funkcioniše i da uopšte postoji. Bio sam pomalo i uplašen jer su studije u Americi poprilično skupe, pa nisam hteo da finansijski preopteretim svoje roditelje ali želja je svakako postojala. Tako da sam putem agencije došao do korisnih informacija, a upravo i putem agencije konkurisao za svoju stipendiju koju sam na kraju i dobio.
3. Koliko je to bilo teško?
Iskreno iz ove pozicije mislim da to i nije bilo toliko zahtevno, ali mi je to tada bio ogroman zadatak. Najviše zbog testiranja, ali i verovatno samog straha da neću uspeti. Jezik mi je sa neke strane bio barijera, jer sam do trenutka provere imao utisak da dobro poznajem engleski. Međutim kao da sam prevideo to da nisam potpuno slobodan kada treba da ga govorim i da mi treba vremena da se prebacim sa maternjeg nemačkog na engleski. Zato sam morao vežbati, ali danas je to sve ok i mislim da se dobro snalazim, kao što je na kraju, krajeva sve bilo ok i sa stipendijom koju sam naposletku dobio.
Upoznao sam sjajne ljude ne samo iz Amerike već i iz drugih delova sveta i Evrope i zaista se odlično provodimo. Mislim da je ovo poprilično perspektivno za mlade ljude, čak i ako na kraju ne završe u profesionalnom sportu, pre svega zbog iskustva, druženja i energija koju prenosimo sa jednih na druge
Fabijan Huber
4. Kada bi morao da oceniš dosadašnje iskustvo u kampusu od 1 do 10, koju bi ocenu dao?
Pa mislim da je to jasno, da bi to bila jedna velika desetka. U krajnjem slučaju želim da nastavim svoje obrazovanje ovde, na nekom četvorogodišnjem univerzitetu koji ima jak košarkaški tim. Naravno u tome će udela imati i to da li ću dobiti stipendiju, ali sa dosadašnjim uspesima mislim da dobijanje neke adekvatne stipendije neće biti veliki problem. Iskustvo u Americi je za sada fenomenalno i mislim da mogu toga da kažem sada kada sam na kraju ovog segmenta i nadam se početku sledećeg. Upoznao sam sjajne ljude ne samo iz Amerike već i iz drugih delova sveta i Evrope i zaista se odlično provodimo. Mislim da je ovo poprilično perspektivno za mlade ljude, čak i ako na kraju ne završe u profesionalnom sportu, pre svega zbog iskustva, druženja i energija koju prenosimo sa jednih na druge.
5. Na samom kraju želimo da te pitamo, kakav bi savet imao za mlade ljude kojima se nudi mogućnost studiranja i usavršavanja u Americi?
Iskreno nemam nikakav mudar savet, sem toga da uradiš sve što je u tvojoj moći kako bi ostvario svoje snove. Svi mi znamo da je put do zvezda posut trnjem haha, ali taj se put neće preći ako samo gledate u cilj, već ako krenete ka njemu. Ukoliko se nekome pruži šansa da dobije stipendiju i nastavi svoje školovanje u Americi, a pored toga ima ambiciju da se bavi npr. košarkom mislim da bi bilo jako loše da tu priliku propusti. Ne zato što na nekom drugom mestu ne bi mogao doći do onoga što želi, već pre svega zbog toga što je ovo zaista odličan način da steknete i obrazovanje, a da se uz to i usavršavate kao sportista, a da vam to uz sve bude i plaćeno. Ne treba propuštati prilike u životu, valjda zato i što ih verovatno neće biti puno.
Sjajno, hvala ti mnogo!
Nema na čemu hvala vama.
