Želeli smo da kandidatima koji razmišljaju o odlasku u Ameriku preko sportske stipendije, još više približimo to iskustvo i zato smo popričali sa Brianom Hackos.
Briana je rođena i živi u Americi ceo život. Pre nego što je upisala fakultet, nije imala priliku da upozna ljude iz Evrope.
Pročitajte o njenom iskustvu sa studentima iz Evrope i korisne savete za međunarodne studente koje je podelila sa nama.
1. Predstavi se, reci nam nešto o sebi. Čime se trenutno baviš? Gde si i šta si studirao? Koji sportom si se bavio?
Zdravo, moje ime je Briana. Imam 23 godine i dolazim iz malog grada po imenu York u Pensilvaniji i volim sport na otvorenom, meditaciju i umetnost. Za osnovne studije sam išla na dva različita univerziteta. Prvo sam pohađala Tehnološki institut u Nju Džersiju, a zatim Univerzitet u Koloradu gde sam studirala matematiku. Igrala sam fudbal tokom fakulteta. To je sport kojim sam počela da se bavim sa samo pet godina!
2. Kako je biti student-sportista? Koji su uslovi za sport na vašem fakultetu i u vašoj zemlji? Prate li ljudi sport, kako to izgleda – pričaj nam o iskustvu?
Biti student-sportista je izazovno, ali i nagrađujuće iskustvo. Većinu dana morala sam da se probudim rano za trening, pa posle toga da idem na časove, da se vratim u studentski dom i da učim sa malo slobodnog vremena. Iako sam u tom period imala najviše obaveza u životu bila najzaposlenija, svoje iskustvo ne bih menjala ni za šta jer sam stekla toliko dobrih uspomena. Igrajući u SAD-u, gde je ženski fudbal prilično popularan, moj tim je bio dobrostojeći. Naš tim je putovao po celoj zemlji, od Nju Džersija do Floride, i dobio sjajnu besplatnu sportsku opremu. Takođe sam volela dane kada igramo utakmice. Mnogi navijači, učenici-sportisti i roditelji prisustvovali su utakmicama, a ništa nije poput igranja uzbudljive utakmice pred domaćom publikom!
3. Da li su svi sportisti na vašem univerzitetu Amerikanci ili je bilo i sportista iz inostranstva?
Moj univerzitet je bio blizu Njujorka, koji je privlačio studente-sportiste širom sveta, a mnogi studenti-sportisti pohađali su univerzitet iz zemalja poput Crne Gore, Hrvatske i Srbije. To je još jedan razlog zašto sam volela da budem u fudbalskom timu. Dobila sam priliku da se upoznam i steknem prijateljstva sa mnogim međunarodnim ljudima.
4. Koliko je nacionalnosti vaš tim brojao? Kakav ste odnos imali sa tim sportistima iz inostranstva?
Kada sam igrala, moj tim su uglavnom činili Amerikanci, ali je bio po jedan igrač iz svake od zemalja Engleske, Španije i Srbije. Bilo je i nekoliko igrača iz Kanade. Imala sam zaista dobre odnose sa međunarodnim studentima, i zapravo, jedna od mojih najboljih prijateljica na fakultetu i do danas je moja saigračica iz Srbije.
Želim da svaki student ima slično multikulturalno iskustvo, naučila sam da su ljudi iz celog sveta divni i da su kulturne razlike veoma zanimljive!
Briana Hackos, ženski fudbal
5. Da li ste ih vi Amerikanci podržavali tokom prvih dana adaptacije? Da li ste i dalje u kontaktu sa tim ljudima?
Amerikanci u mom timu podržavali su međunarodne igrače. Pomogli smo im da se naviknu na Ameriku i dali im korisne savete za fakultet. U timu, ljubaznost i podrška izražavaju se postupcima i govorom tela, pa jezičke barijere nikada nisu bile problem. Mislim da je istina da se odnosi jačaju davanjem i pomaganjem, što je verovatno razlog zašto sam i dalje u kontaktu sa nekim međunarodnim igračima iz svog tima.
6. Da li biste voleli da sledeće generacije dožive takvo multikulturalno iskustvo kao što ste vi?
Želim da svaki student ima slično multikulturalno iskustvo koje sam ja imala. Dolazeći iz malog grada, susreti sa međunarodnim ljudima otvorili su mi perspektivu. Što je najvažnije, naučila sam da su ljudi iz celog sveta divni i da su kulturne razlike veoma zanimljive!
7. Čega se najviše sećate u školovanju?
Ne sećam se mnogo detalja sa časova. Najviše se sećam učenja veština koje su korisne u životu, poput odgovornosti i tačnosti, kao i načina interakcije sa ljudima i povezivanja.
8. Šta imate da kažete sportistima iz Evrope ako razmišljaju o odlasku u Ameriku preko sportske stipendije da bi studirali?
Želim da im kažem da budu uzbuđeni zbog puta koji je pred njima. Teško je i pomeriće granice, ali na kraju je studiranje i bavljenje sportom na američkom univerzitetu jedna od najboljih odluka.